Profesija rizničar

Ponekad se dešava da jezik, iako živ i prilagodljiv, ne uspeva da imenuje na opšteprihvatljiv način neku novu okolnost. Kada se suoči s promenom koju ne može jasno da imenuje, jezik obično iznalazi prečicu pozajmljujući reči iz stranih jezika.

Usvajanje stranih reči i izraza samo po sebi nije loše ako je to usvajanje opšteprihvaćeno i ako ne remeti sklad razumevanja. Međutim, dešava se da neka promena niti dobije stranu pozajmljenicu, niti se stvori neka nova izvorna reč, niti se iskoristi neka stara reč koja je usled vremenskog diskontinuiteta zaboravljena, a koja bi mogla opisati promenu na svima razumljiv način.

Jedna od takvih promena jeste i pojava jedne „nove“ profesije u našem društvu. Tu profesiju u uskom stručnom krugu najčešće nazivamo pozajmljenicom „trežrer“ (treasurer). Međutim ova pozajmljena reč nije prihvećena u široj javnosti delimično zato što ta reč i njen izgovor ne odgovaraju duhu našeg jezika, a delimično zato što je to profesija kojom se ne bavi veliki broj ljudi te stoga ne dopire u najšire društvene krugove. Jedan od razloga je i taj što se uopšte ne radi o novoj već o veoma staroj profesiji – profesiji rizničara.

Danas, u našim poslovnim društvima, imamo odeljenja koja se bave upravljanjem sredstvima i koja se obično nazivaju na engleskom jeziku Treasury (riznica), a na srpskom vrlo nestandardno – „finansijska tržišta“, „sredstva“, „trezor“ i slično. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji vekovima postoji funkcija državni rizničar i on načelno obavlja one dužnosti koje kod nas obavlja ministar finansija.

U svetu gde postoji razvijen poslovni duh, rizničari (Treasurers) su visokoobrazovani ljudi koji profesionalno upravljaju sredstvima poslovnih društava na takav način da novac zarađen od osnovne delatnosti bude zaštićen od svih poslovnih rizika, a tih rizika je puno i oni rastu što se poslovna realnost više usložnjava. Rizničar će učiniti sve što može trgujući na finansijskom tržištu da zaštiti izvoznika žita od promene kursa dinara, banku od neusklađenosti dospeća njenih obaveza i potraživanja, prodavca robe od rizika nenaplaćenog potraživanja, javni dug od promene odnosa svetskih valuta itd. Na žalost, ovi profesionalci će se kod nas nazivati najrazličitijim imenima koja, ponekad, poput reči „dileri“ mogu izazvati i negativne asocijacije.

Posledica nepostojanja široko prihvaćenog termina za profesiju rizničar jeste zaostajanje u razvoju našeg finansijskog tržišta, ali i društva u celini. To naravno nije jedini uzrok, možda ne i najvažniji, ali svakako jeste bitan. Nepostojanje jedinstvenog imenovanja profesije govori da je naš društveni dijalog nerazvijen i da među sobom ne prepoznajemo čiji bi zadatak bio da budno motri i sagledava šta se događa na različitim tržištima i da koristeći različite strategije i tržišne alate postupa u najboljem interesu institucije o čijim sredstvima se stara. Mi, na primer, umemo jasno da prepoznamo one koji nas leče i zato ih zovemo lekarima, ali one koji treba da čuvaju finansijske rezultate našeg rada, na žalost, ne.

Činjenica da kao jezička zajednica retko prepoznajemo rizničare govori da kroz dubinu društva ne postoji razvijena svest o čuvanju onog što je stvoreno zalaganjem čitavog niza generacija, a ni svest o rizicima sa kojima se suočavamo u sadašnjosti, i o potrebi napredovanja svakog od nas i društva u celini. Ako zaista želimo da ovo promenimo, Konfučije bi nas posavetovao da u promene krenemo od jezika.

Izvor: Politika / Nebojša Gavrilović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five × one =