Digitalizacija platnog prometa
Vrednosti stvaramo radom, a razmenjujemo trgovinom. Trgovina se teško odvija bez novca jer se novac, kroz vekove iskustva, pokazao kao univerzalno sredstvo koje prihvataju svi, i oni koji proizvode i oni koji kupuju i oni koji posreduju, trgovci, bankari. U početku je novac bilo zlato, potom papirne novčanice, a danas je to, najčešće, digitalizovani zapis na našim računima. Ljudi su oduvek imali potrebu da pojednostave razmenu vrednosti i da uklone posrednike jer oni, iako podižu sigurnost, poskupljuju trgovanje. Digitalizovani novac je samo civilizacijski nastavak nečega čemu ljudi teže od pomtiveka, jednostavnijoj i bržoj razmeni dobara kroz jednostavniji i brži platni promet.
Međutim, veoma je važno da platni promet bude i siguran. Pošto na tržištu imamo sve više učesnika, sve više roba i usluga, tako imamo i sve više pravnih akata koje nužno prate taj rast. Težeći da sledi civilizacijski zahtev za bržim platnim prometom, ali i da obezbedi sigurnost u uslovima sve kompleksnijeg prava, Evropska unija je usvojila obavezujće uputstvo kojim reguliše platni promet i sisteme kojim se taj platni promet vrši, tzv. PSD 2 (Payment Service Directive II).
Suština ovog pravnog akta je da istovremeno demokratizuje pristup velikoj količini digitalnih informacija u vezi sa računima, a koje su pod kontrolom nosilaca platnog prometa, pre svega banaka, ali i da transparentnošću i jasno definisanim procedurama pristupa obezbedi sigurnost kako ti podaci ne bi bili zloupotrebljeni. PSD 2 akt će otvoriti mogućnosti preduzetnicima, malim fintek kompanijama, da do određene mere mogu raspolagati sada nedostupnim informacijama, a sve u cilju da razvijaju programe, aplikacije i sisteme koji će pojednostaviti, pojeftiniti i ubrzati platni promet. Ideja koja se krije u pozadini svega jeste da se ljudima omogući da vrše bezbedna plaćanja pomoću autentifikovanog i personalizovanog aparata koji imamo sa sobom, na primer – mobilnog telefona. Ta plaćanja će se vršiti u realnom vremenu, bez popunjavanja naloga sa pozivima na broj, bez odlaska u banku ili poštu, a pomoću raznih aplikacija koje će nam obezbediti upravo oni preduzetnici – fintek kompanije, programeri.
Ako se nekom učini da ovo deluje kao daleka budućnost, trebalo bi ipak da zna da je PSD 2 već stupio na snagu i da akteri u finansijskom svetu već postupaju po njemu. Bankarstvo, platni promet i gotovo sve što je vezao za finansijske usluge se neminovno seli u digitalnu sferu. Ovo može delovati otuđujuće i dehumanizovano, ali moramo pogledati sebi u oči i priznati da ljudi u sebi imaju iskonsku potrebu da bankarsku, ali i bilo kakvu drugu uslugu, dobiju što jeftinije, što brže, što sigurnije, što diskretnije. U uslovima beskrajnih informacija koje treba analizirati kako bi se pružila takva usluga jedino rešenje jeste digitalizacija i veštačka inteligencija. Ljudski rad, budući da je vredan, suviše je skup da bi se koristio za ovakve poslove.
Međutim, postoji i lepša strana priče. Rezultati studija govore da digitalizovani novčani tokovi uvećavaju trgovinu i povećavaju društveni bruto proizvod i do 25%. Ovo znači da se u uslovima digitalizovanih usluga ljudi više okreću realnom sektoru. Digitalizacija nas možda odvoja od druženja sa našim dragim bankarskim službenikom ili referentom u opštini, ali nas povezuje sa ljudima koji proizvode realna dobra. Ona seli ljudsku aktivnost iz sfere usluga u sferu proizvodnje i u sferu poslovnog ili društvenog aktivizma. Kao prateća posledica digitalizacije usluga može biti da će naša sela biti obnovljena, zapuštena polja obrađena, a industrijske hale na periferijama gradova popunjene nekim novim sadržajima. Digitalizacija rezultira većim realnim ljudskim radom koji, ako se vratimo na sam početak teksta, jedini stvara istinsku vrednost.
Izvor: Politika / Nebojša Gavrilović
