Bruto domaći proizvod – BDP (GDP)

Svakodnevno smo svedoci raznih prognoza i polemika koje govore o „ privrednom rastu“, da li će taj rast biti 2%,3% ili 4%  i kako će sve to uticati na naš život. Ali šta se podrazumeva pod „rastom“? Najčešći pokazatelj za koji se vezuje privredni rast i koji se pominje u javnosti jeste Bruto domaći proizvod, ili sve češće, GDP (eng:Gross domestic product) . Činjenica da ovaj pokazatelj u javnom diskursu gotovo uvek ima prednost nad  Bruto nacionalni proizvodom ili GNP (eng: Gross national product) govori da srpski građani i njihove firme sistemski ostvaruju manji prihod u inostranstvu nego što strane firme ostvaruju u Srbiji.  Ali da bismo razumeli ovakve tanane razlike moramo poći od početka i moramo naučiti da temeljno analiziramo ekonomiju.  Temeljno analizirati znači razumeti kako jedna pojava, na primer, rast kamatne stope utiče na investicije ili na kurs. Ili kako stanogradnja utiče na uvoz ili potrošnju. Temeljna analiza podrazumeva robno novčanu realnost, a to znači da se sve pojave koje se analiziraju mogu izmeriti i iskazati kroz novčanu jedinicu. Ukoliko, neka pojava ne može da se kvantifikuje i materijalizuje onda ona spada u duhovnu vrednost i ne može biti predmet temeljne ekonomske analize.  Ovo poslednje govori da, bez obzira koliko je kompleksna, temeljna analiza nije i sveobuhvatna jer ne objašnjava u celini život pojedinca ili život zajednice.

Ali hajde prvo da definišemo najčešće spominjani pokazatelj – Bruto domaći proizvod  –  kako bismo razumeli koncept rasta o kojem tako često čitamo i slušamo.

Od čega se sastoji Bruto domaći proizvod?

BDP (ili GDP) je zapravo zbir sveobuhvatne domaće potrošnje, investicija, državnih izdataka i neto izvoza a ovo poslednje znači razlike između ukopnog ostvarenog izvoza i ukupnog uvoza.

Potrošnja je sve ono što dajemo za hranu, odeću, stanovanje,  aparate, automobile, gorivo, grejanje, nameštaj, izlaske …

Ivesticije su sve ono što dajemo za izgradnju fabrika, stanova, kuća, i sve ono što ulažemo u opremu za rad, istraživanja, u setvu, u hartije od vrednosti preduzeća.

Državna potrošnja su svi izdaci na odbranu, izgradnju i održavanje infrastukture, na zdravstvo, na školstvo, na  naučna istraživanja..

Izvoz predstavljanju sve one robe i usluge koje proizvedemo u Srbiji, a prodamo strancima, dok je uvoz upravo obrnuto, – sve robe i usluge koje proizvedu stranci u svojim zemljama, a potrošimo mi ovde u Srbiji.

Svaki od ovih činilaca Bruto domaćeg proizvoda predstavlja pojedinačni pokazatelj ekonomije , svaki se činilac se pojedinačno analizara i prikazuje pokazateljima, svaki  činilac utiče na neki drugi  pozitivnom ili negativnom spregom i  svaki od ovih činilaca utiče na sveobuhvatni  Bruto domaći proizvod i njegov rast.

Najveći problemi prilikom temeljnog analiziranja srpskog tržišta jeste malo tržište ili takozvana „plitkoća“ samog tržišta gde samo jedna veća promena može uticati na čitavo tržište.Takođe, problem predstavlja i velika zavisnost srpskog tržišta od spoljnih faktora na koje akteri na domaćeg tržišta nemaju uticaj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

8 + five =